Vremenska distorzija – Subjektivna percepcija vremena i njeni uzroci

 Fenomen poznat kao perceptivna distorzija vremena, odnosi se na subjektivni osećaj nesklada izmedju realnog toka vremena i njegovog psihološkog doživljaja. Često primećujem kako kroz lično iskustvo, tako I kroz svedočenje drugih da se dani mogu ‘’pomešati’’ u svesti pojedinaca.

U nekim situacijama javlja se osećaj vremenskog kašnjenja – na primer, osoba veruje da je nedelja, iako je zapravo petak. Suprotan efekat takodje može nastupiti, gde subjektivna percepcija ubrzanog protoka vremena, dovodi do iznenadjenja da je, umesto očekivane srede, već petak.

Ovaj fenomen se obično objašnjava i povezuje sa raznim faktorima kao što su rutinske aktivnosti, kognitivni obrasci, emocionalno stanje I neurološki procesi koji oblikuju naše opažanje vremena. Dodatno I promene dnevnih obaveza, vremenskih prilika… Mada ja mislim da to nisu pravi i konkretni razlozi za objašnjenje perceptivne distorzije vremena.

Fenomen subjektivne vremenske distorzije može imati dublje uzroke povezane sa dinamikom kosmičkih tela. Na osnovu opažanja kroz život I iskustva različitih pojedinaca, primećujem da ovaj osećaj ‘’pomešanosti’’ vremena može proizaći iz činjenice da vreme, kako ga merimo na Zemlji, nije izolovan entitet, već deo šireg kosmičkog sistema.

Naime, Sunce se okreće oko svoje ose nejednakom brzinom u različitim zonama zavisi od geografske širine – na ekvatoru mu je za jednu rotaciju potrebno oko 25 dana, dok se na polovima okreće znatno sporije, u periodu približno od 35 dana, na sve to moramo dodati i ugao pod kojim se ono kreće. Istovremeno, Zemlja pored sopstvene rotacije, kruži oko SUnca pod odredjenim  uglom. Ova složena orbitalna dinamika podrazumeva da se Zemlje u različitim delovima svoje putanje kreće kroz prostor u kontekstu Sunčevog sistema, koji sam po sebi nije statičan.

S obzirom na to da se Zemlja kreće kroz Sunčevu gravitacionu zonu, koja takodje prolazi kroz različite promene brzine I orijentacije, moguće je da se osećaj ubrzavanja ili usporavanja vremena javlja kao refleksija ovih kretanja na ljudsku svest. U apsolutnom smislu, vreme na Zemlji ne menja svoju merljivu konstantu, ali kada se sagledava u okviru šire kosmičke slike, postaje jasno da se nalazimo u sistemu gde različite gravitacione sile i promene u orbitalnim parametrima mogu imati suptilan, ali potencijalno značajan uticaj na naš subjektivni osećaj vremena.

Ovo otvara zanimljiva pitanja o medjuzavisnosti kosmičke dinamike I ljudske percepcije, kao I o mogućnosti da suptilne promene u gravitacionim poljima I elektromagnetnim uslovima utiču na neuralne procese koji obradjuju vreme.

Zaključak je da se ovo ne može nazvati fenomenom u pravom smislu reči, jer ne predstavlja izuzetan ili neobjašnjiv dogadjaj, već logičan ishod složenih kretanja unutar našeg kosmičkog okruženja. 

Snežana Šestović Shelle