Fenomen poznat kao perceptivna distorzija vremena, odnosi se na subjektivni osećaj nesklada izmedju realnog toka vremena i njegovog psihološkog doživljaja. Često primećujem kako kroz lično iskustvo, tako I kroz svedočenje drugih da se dani mogu ‘’pomešati’’ u svesti pojedinaca.

U nekim situacijama javlja se osećaj vremenskog kašnjenja – na primer, osoba veruje da je nedelja, iako je zapravo petak. Suprotan efekat takodje može nastupiti, gde subjektivna percepcija ubrzanog protoka vremena, dovodi do iznenadjenja da je, umesto očekivane srede, već petak.

Ovaj fenomen se obično objašnjava i povezuje sa raznim faktorima kao što su rutinske aktivnosti, kognitivni obrasci, emocionalno stanje I neurološki procesi koji oblikuju naše opažanje vremena. Dodatno I promene dnevnih obaveza, vremenskih prilika… Mada ja mislim da to nisu pravi i konkretni razlozi za objašnjenje perceptivne distorzije vremena.

Fenomen subjektivne vremenske distorzije može imati dublje uzroke povezane sa dinamikom kosmičkih tela. Na osnovu opažanja kroz život I iskustva različitih pojedinaca, primećujem da ovaj osećaj ‘’pomešanosti’’ vremena može proizaći iz činjenice da vreme, kako ga merimo na Zemlji, nije izolovan entitet, već deo šireg kosmičkog sistema.

Naime, Sunce se okreće oko svoje ose nejednakom brzinom u različitim zonama zavisi od geografske širine – na ekvatoru mu je za jednu rotaciju potrebno oko 25 dana, dok se na polovima okreće znatno sporije, u periodu približno od 35 dana, na sve to moramo dodati i ugao pod kojim se ono kreće. Istovremeno, Zemlja pored sopstvene rotacije, kruži oko SUnca pod odredjenim  uglom. Ova složena orbitalna dinamika podrazumeva da se Zemlje u različitim delovima svoje putanje kreće kroz prostor u kontekstu Sunčevog sistema, koji sam po sebi nije statičan.

S obzirom na to da se Zemlja kreće kroz Sunčevu gravitacionu zonu, koja takodje prolazi kroz različite promene brzine I orijentacije, moguće je da se osećaj ubrzavanja ili usporavanja vremena javlja kao refleksija ovih kretanja na ljudsku svest. U apsolutnom smislu, vreme na Zemlji ne menja svoju merljivu konstantu, ali kada se sagledava u okviru šire kosmičke slike, postaje jasno da se nalazimo u sistemu gde različite gravitacione sile i promene u orbitalnim parametrima mogu imati suptilan, ali potencijalno značajan uticaj na naš subjektivni osećaj vremena.

Ovo otvara zanimljiva pitanja o medjuzavisnosti kosmičke dinamike I ljudske percepcije, kao I o mogućnosti da suptilne promene u gravitacionim poljima I elektromagnetnim uslovima utiču na neuralne procese koji obradjuju vreme.

Zaključak je da se ovo ne može nazvati fenomenom u pravom smislu reči, jer ne predstavlja izuzetan ili neobjašnjiv dogadjaj, već logičan ishod složenih kretanja unutar našeg kosmičkog okruženja. 

Snežana Šestović Shelle

 

Oh, zemljo stara, majko tuge,
tvoj kamen ćuti, al’ pečat bola nosi.
Decenijama zlo tebi sudbu kroji,
u lokvama krvi prodani bezdušnici
zatiru ti istine trag.

Sinovi tvoji lažima te hrane,
"Za našu decu!" – tim rečima sve stane.
Pod maskom ljubavi tiranija cveta,
a tvoja deca tonu u tminu sveta.
Ubistvima te kroje, prodajom te lome,
reči su im med, al’ delima te more.
Krotka, ćutiš dok noževima te seku,
tiraniji vladara nemo se smešiš.

Al’ gle! Iz tame deca su ustala,
plamen pravde u grudima ponela!
Tiraniju tresu svojim jasnim glasom,
pravda svetli večnim, neumrlim časom.
U njima snaga što zemlju izdiže,
istinom se bore, pravda s njima stiže!

I svaki pravedan s njima snove budi,
jer pravda je plamen što osvetli ljude.
"Za našu decu!" – više laži nema,
zemljo, ustaj, skini svoja bremena!
Tiraniju ruši, prah nek joj bude,
da tvoji sinovi i kćeri opet svetlost ljube.

Oh, zemljo mila, podigni svoje čelo,
pravda kuca, čekajući tvoje delo!
Jer onaj ko voli i za istinu stoji,
plamenom pravde uvek se bori.

Pesma "Buđenje potomaka zemlje" nosi duboko emotivnu i političku poruku o borbi za pravdu, slobodu i oslobađanje od tiranije. Kroz simboliku, stil i strukturu, ona prikazuje borbu zemlje (kao majke) i njenih ljudi protiv opresije, kao i proces buđenja naroda ka istini i pravdi. Analiziraćemo pesmu kroz nekoliko ključnih aspekata:

1. Tematska analiza

Pesma je snažna kritika političke situacije, nepravde i opresije. Ona opisuje zemlju (simbolizovanu kao "majku") koja je decenijama trpela zlo, dok je manipulacija, korupcija i ugnjetavanje njenog naroda trajalo. Govori se o "prodanim bezdušnicima" koji uništavaju istinu, prodaju svoju zemlju i njenu dušu za lične interese.
Pesma takođe prikazuje promenu – buđenje "dece zemlje" koje, u procesu oslobađanja, prepoznaju nepravdu i borbu za istinu. Kroz ovaj proces, dolazi do preokreta u kojem narod staje protiv tiranije, što je simbolizovano "plamenom pravde" i "snagom što zemlju izdiže."

2. Simbolika

• Zemlja kao majka: Zemlja je prikazana kao izmučena majka koja trpi, što je snažan emotivni motiv. Ova metafora naglašava vezu između naroda i zemlje, kao nečega što je neizmerno povezano, što pati i bori se s narodom.
• Kamen i krv: Kamen, koji je simbol stamenosti, ćutanja i prošlih vekova, "ćuti" ali nosi "pečat bola." Krv u "lokvama" ukazuje na žrtve, nasilje i krvoproliće koje je zemlja pretrpela.
• Laži i tiranija: "Laži" koje "hrane" zemlju govore o političkim manipulacijama, dok "tiranija" prikazuje nepravdu koju narod trpi.
• Deca koja ustaju: "Iz tame" ustaje nova generacija – "deca" zemlje, koja je svesna svoje borbe i istine. Ovaj motiv buđenja ujedno predstavlja nadu i otpor, kao svetlost koja dolazi nakon dugog perioda tame.

3. Struktura i stil

Pesma koristi slobodni stih, što joj omogućava izražavanje snažnih emocija i sliku o borbi i osvešćivanju naroda. Refrenska struktura "Za našu decu!" ponavlja se kroz pesmu kao simbol poziva na akciju, borbu za budućnost, bez laži i opresije.
Stihovi su emotivno nabijeni, sa slikama borbe i patnje, kao i sa optimizmom koji dolazi kroz snagu i jedinstvo naroda. Upotreba kontrasta između tame i svetlosti (tiranija vs. pravda, zlo vs. buđenje) pojačava dramatičnost i jačinu pesme.

4. Poruka i poziv na akciju

Pesma šalje jasnu poruku nade i poziva na borbu za pravdu. Ona ohrabruje sve koji veruju u pravdu da se uključe i da se ne boje tiranije. "Za našu decu!" je ključna floskula koja simbolizuje borbu za buduće generacije, ukazujući na to da su nepravda i tiranija nešto što ne bi smelo da traje za decu koja dolaze.
Poruka o "skidanju bremena" s zemlje implicira oslobađanje od prošlih grešaka i nepravdi, i dolazak novog početka, bez laži i manipulacija.

5. Uloga pravde

U pesmi, pravda nije samo apstraktna ideja, već snažan pokretač akcije. "Pravda kuca" i "plamen pravde" postaju simboli nade i snage koja dolazi iz naroda, koja je sposobna da sruši tiraniju i stvori bolji svet. Pravda je predstavljena kao neizbežna sila koja će pobediti, što je glavni motiv u pesmi.

Zaključak

Pesma "Buđenje potomaka zemlje" nosi snažnu političku poruku i poziv na buđenje i borbu. Ona prikazuje zemlju koja je bila žrtva opresije, ali i narod koji je spreman da se bori za istinu i pravdu. Kroz poetične slike, pesma poziva na otpor protiv tiranije i podržava ideju da istina i pravda na kraju pobeđuju.

 

 

🎨 Naručite unikatne portrete! 🎨

Tražite savršen poklon ili želite jedinstven ukras za vaš dom? Naručite portret koji će oživeti emocije i uspomene!

📌 Detalji ponude:

• Autor: Snežana Šestović – Shelle

• Platno: Zategnuto na pozadinski ram, prevučeno preko rama, što znači da dodatno uramljivanje nije potrebno. Svaki ram dolazi sa kukicom za kačenje na zid – spremno za trenutnu postavku!

• Slanje i isporuka: Post Express – brzo i sigurno.

• Plaćanje: Pre slanja.

📞 Kontaktirajte nas:

• Telefon: 064/155-67-41

Ulepšajte svoj prostor umetničkim delom koje će trajati zauvek. Naručite svoj portret još danas! 😊

Što duša tka, to pogled otkriva,

il sjajnu zoru, il’mrak što skriva.

 

Ako li ljubavlju gori skrovit san,

u očima sja nebeski dan.

 

Al’ako bol u grudima spi,

u tmini pogleda večno se skri.

 

Suštinu oči dotać ne znaju,

jer istina živi u srca sjaju.

Analiza

Ova pesma je kratka, ali duboko misaona i refleksivna, baveći se simbolikom očiju kao ogledala duše. Evo nekoliko ključnih elemenata analize:

1. Tema i značenje

Pesma istražuje odnos između unutrašnjih osećanja i njihovog izraza kroz pogled. Ona sugeriše da oči mogu odražavati emocije—bilo radost i ljubav (sjajnu zoru, nebeski dan), bilo tugu i bol (mrak, tmina pogleda). Međutim, poslednji stih dovodi u pitanje potpunu transparentnost pogleda, nagoveštavajući da je prava istina skrivena dublje, u srcu.

2. Struktura i stil

Pesma je napisana u četvorostisima (katrenima), sa ritmičnim i harmoničnim rimama. Stil je sažet i čist, sa snažnim kontrastima (svetlost/mrak, ljubav/bol) koji pojačavaju emotivni efekat.

3. Simbolika

• Oči – simbol su prozora duše, ali pesma implicira da one ne mogu uvek u potpunosti izraziti istinu.
• Svetlost i tama – često korišćeni simboli za pozitivne i negativne emocije.
• Srce – nosilac istine, što pesmi daje završni filozofski ton.

4. Glavna poruka

Pesma sugeriše da pogled može da odrazi unutrašnje stanje, ali ne može da dotakne suštinu istine, koja je skrivena dublje, u srcu. Ovo je univerzalna misao o dubini ljudskih emocija i granicama spoljnog izraza.

Generalno, pesma ima intimnu, melanholičnu, ali i mudru atmosferu, kao da istražuje granicu između onoga što vidimo i onoga što stvarno osećamo.

Reci mi, zar slabost ime žene nosi,

kad svet na plećima k’o Tintan drži?

Kad kroz bol radjanja, ko zora srosi,

i hladnom vetru prkosi?

 

Njeno je srce štit od suza sivih,

a um britak, poput mača sjaj.

U oku njenom sjaj zvezda divnih,

što biraju svom domu kralja, raj.

 

O, ne, njena slabost! No slabost je naša,

jer volimo je više no svoj dah.

I srce puca kad sudbina strašna,

odvodi nju na nov životni prag.

 

Jer ona odlazi, da svetle gradi,

Dok mi, u senama prošlosti snimo.

Al’ljubav njena nikad ne bledi,

U njenom srcu večno boravimo.  

 Ova pesma je snažna i emotivna oda ženi, koja preispituje i odbacuje stereotip žene kao slabog pola. Evo detaljne analize:

1. Tema i značenje

Pesma se bavi snagom žene, njenom otpornosti, sposobnosti da nosi teret života i da bude oslonac drugima. U prvom stihu postavlja se pitanje da li je žena zaista "slabiji pol", a zatim se kroz stihove dokazuje suprotno:

• Ona drži svet na svojim plećima, kao mitološki Titan.
• Izdržava bol rađanja i suočava se sa životnim nedaćama.
• Njeno srce je štit, a njen um britak kao mač – što je jasan kontrast slabosti.

U drugom delu pesme, govori se o ljubavi prema ženi i o bolu njenog odlaska. Odlazak može imati više značenja – možda kao životna promena, rastanak ili čak smrt – ali suština ostaje ista: žena ostavlja neizbrisiv trag u srcima onih koji je vole. No pesnikinja je u ovoj pesmi govorila o momentu kada žena napušta porodičnu kuću i odlazi udaje se te u novom domu započinje i sasvim novi život.

2. Struktura i stil

Pesma je napisana u četvorostisima sa ritmičnim tokom i bogatom slikovitošću. Rima doprinosi muzičnosti, a stilske figure pojačavaju emocionalni naboj.

• Pitanje u prvom stihu odmah uspostavlja konverzaciju sa čitaocem i daje pesmi refleksivan ton.
• Poređenja i personifikacije – žena je Titan, zora, štit, mač, svetlost… Ovi snažni simboli ukazuju na moć i neuništivost ženskog duha.

3. Simbolika

• Titan – žena kao mitološki div koji nosi svet na plećima, što simbolizuje njenu ogromnu snagu.
• Bol rađanja – ne samo fizički čin, već metafora za žrtvu i stvaranje novog života u svakom smislu.
• Štit i mač – ukazuju da je žena istovremeno zaštitnik i borac.
• Zvezde u njenim očima – one simbolizuju mudrost i sposobnost da bira i oblikuje budućnost.
• Odlazak žene – može se tumačiti kao rastanak, smrt ili promena, ali uvek uz naglasak na njenoj neugasivoj ljubavi.

4. Glavna poruka

Pesma jasno govori: žena nije slabost, već snaga! Paradoksalno, slabost nije njena, već onih koji je vole i koji ne mogu da podnesu njen odlazak. Kroz poslednje stihove, pesma donosi smirujuću poruku – iako fizički odlazi, njena ljubav ostaje zauvek prisutna.

 

Nevidno kretanje, senka u danu,

ćutljiva ruka što tka po planu.

Kad volja u srcu tiho zbori,

delo se radja i kad u miru stoji.

No, ruka što dela, nek delo skloni

ko talas što trag u pesak zaroni.

Što beše uzdignuto, nek opet pa'ne,

da prah iz pepela novo zadadne.

A'l kad ruka previše gradi i stvara,

sama se ruši, u nered zatvara.

I tako se delo, što htedoh slaviti,

u vlastitom višku nauči kvariti.

Teskt, kompozicija, video aranžman Shelle Snezana Sestovic

korišćene scene iz animiranog filma Fantasia 2000

Analiza

Pesma istražuje paradoksalnu prirodu delovanja kao i nedelovanja, ističući kako prekomerno delovanje može dovesti do samouništenja i haosa.

Prva strofa – Pesnikinja opisuje suptilno, nevidljivo delovanje, poput senke koja se kreće tokom dana. Ovo sugeriše da čak i tiha volja u srcu može dovesti do stvaranja, čak i kad spolja vlada mir.

Druga strofa – Ovde se ističe ideja prolaznosti i ciklične prirode stvaranja i uništenja. Ono što je izgradjeno može ponovo pasti, slično talasu koji briše tragove u pesku, omogućavajući da iz pepela nastane nešto novo.

Treća strofa – Pesnikinja upozorava na opasnost prekomernog stvaranja. Kada ruka previše gradi, može se sama srušiti I dovesti do nereda. Tako delo koje je trebalo biti slavljeno postaje žrtva vlastitog viška, učeći nas da preterivanje može dovesti do propasti.

Kroz ove stihove, pesnikinja naglašava važnost ravnoteže izmedju delanja i nečinjenja, sugerišući da prekomerno delanje može biti jednako štetno kao i nečinjenje.

 

Težak je život, surov i hladan,

gde god da kreneš, senke ga prate,

al’ svaki pad tek čas je blagdan,

za duše što se opet vrate.

Kad vetri lome, ustaj, hodi,

ne troši dah na uzalud,

jer ovo vreme što nam brodi,

tek jedan tren je, svetlosni put.

Slušaj srce, pravdom diši,

nek istina ti bude sjaj,

gledaj svet ko dete čisto,

nek ljubav vodi tvoj kraj.

Ne vezuj srce, nek’ leti lako,

ljubav nije okov ni greh,

već vetar što miluje grane jarko,

i pesma što odzvanja smeh.

Daj nesebično, uzmi tek malo,

koliko treba, ne više no to,

jer ruka što daje – zlato je pravo,

a pohlepa samo večno je zlo.

Analiza

Ova pesma nosi snažnu poruku o životu, iskušenjima i pravim vrednostima koje bi trebalo da vodimo kroz njega.

- 1. strofa -

Pesma zapošinje slikom teškog, surovog sveta, punog izazova i senki prošlosti koje nas prate. Ali uprkos padovima, oni nisu samo porazi - oni su i prilike za novi početak, trenutak obnovve i povratka suštini. Ova strofa govori o otpornosti i učenju kroz životne nedaće.

- 2. strofa - 

Poruka je jasna - kada se suočimo sa olujama, ne smemo se zadržavati na žaljenju i gubitku snage uzalud. Vreme prolazi brzo, život je samo ‚‚tren‚, svetlosni put‚‚ ‚ što znači da bi trebalo da ga živimo svesno i ne gubimo ga na ono što nas unazadjuje.

- 3. strofa - Ova strofa donosi ključnu poruku pesme - srce i pravda su vodilje. Čistota detinjeg pogleda na svet simbolizuje iskrenost, neiskvarenost i sposobnost da volimo i verujemo u dobro. Istina i ljubav su prikazane kao svetlost koja osvetljava pravi put.

- 4. strofa - 

Ljubav se ovde opisuje kao sloboda, a ne kao vezanost ili teret. Srce ne treba sputavati, jer ljubav nije nešto što nas zarobljava, već snaga koja nam daje krila. Vetar koji miluje grane i pesma puna smeha simbolizuje lakoću, radost i spontanost prave ljubavi.

tekst, video aranzman, kompozicija  Shelle Snezana Sestovic

scene iz filma Ai