Paradoks čina

 

Nevidno kretanje, senka u danu,

ćutljiva ruka što tka po planu.

Kad volja u srcu tiho zbori,

delo se radja i kad u miru stoji.

No, ruka što dela, nek delo skloni

ko talas što trag u pesak zaroni.

Što beše uzdignuto, nek opet pa'ne,

da prah iz pepela novo zadadne.

A'l kad ruka previše gradi i stvara,

sama se ruši, u nered zatvara.

I tako se delo, što htedoh slaviti,

u vlastitom višku nauči kvariti.

Teskt, kompozicija, video aranžman Shelle Snezana Sestovic

korišćene scene iz animiranog filma Fantasia 2000

Analiza

Pesma istražuje paradoksalnu prirodu delovanja kao i nedelovanja, ističući kako prekomerno delovanje može dovesti do samouništenja i haosa.

Prva strofa – Pesnikinja opisuje suptilno, nevidljivo delovanje, poput senke koja se kreće tokom dana. Ovo sugeriše da čak i tiha volja u srcu može dovesti do stvaranja, čak i kad spolja vlada mir.

Druga strofa – Ovde se ističe ideja prolaznosti i ciklične prirode stvaranja i uništenja. Ono što je izgradjeno može ponovo pasti, slično talasu koji briše tragove u pesku, omogućavajući da iz pepela nastane nešto novo.

Treća strofa – Pesnikinja upozorava na opasnost prekomernog stvaranja. Kada ruka previše gradi, može se sama srušiti I dovesti do nereda. Tako delo koje je trebalo biti slavljeno postaje žrtva vlastitog viška, učeći nas da preterivanje može dovesti do propasti.

Kroz ove stihove, pesnikinja naglašava važnost ravnoteže izmedju delanja i nečinjenja, sugerišući da prekomerno delanje može biti jednako štetno kao i nečinjenje.