Reportaža regionalne televizije VTV
Pripremila novinarka: Marijana Djurić
Snimatelj: Milovan Milinović

 

Reportaža regionalne televizije VTV
Pripremila novinarka: Marijana Djurić
Snimatelj: Milovan Milinović

gostovanje u jutarnjem programu

(11-03-2016)

voditeljka Milica Lukić

Televizije Valjevo Plus

Milica:

Samnom u studio jedna nesvakidašnja, neobična i zanimljiva osoba. Multimedijalna umetnic, a zašto? Saznaćete!

Snežana:

To je najbolji opis onoga čime se ja zapravo bavim. Način izražavanja sebe koristim u raznim vidovima. Nisam usko vezana samo za slikarstvo, niti sam usko vezana za primenjenu umetnost, vajarstvo, izradu knjiga...

Milica:

Evo pomenuli ste slikarstvo. Vi ste savremene  tehnologije današnjeg vremena iskoristili za nešto što je jako lepo, dakle za umetnost. U pitanju je digitalno slikarstvo?!

Snežana:

Digitalna umetnost a u mom slučaju digitalno slikarstvo sama reč objašnjava sredstvo moga rada i podlogu na kojoj radim. Sve je u digitalnoj formi. Slike koje ja izradjujem mogu se koristiti ne samo kao slike za ukrašavanje domova već se tim slikama može više manipulisati tako da svoju primenu mogu naći na raznim podlogama poput, bilborda, garderobe, izdanja, ambalaža, reklama...

Milica:

Da li je lakše raditi digitalnu sliku ili možda ulje na platnu?

Snežana:

Mnogo je lakše raditi digitalnu sliku. Prvo što je ulje na platnu sporo sušeći materijal, treba vam vreme za pripremu a i sam rad. Kod digitalnog slikarstva vaše je samo da znate da slikate, doduše uz poznavanje sredstva putem  kojeg se izražavate... 

16.02.2016.god.
Reportaža regionalne televizije VTV  

Pripremila novinarka: Marijana Djurić 
Snimatelj: Milovan Milinović

Ilustrovane knjige u proteklih nekoliko godina, vratile su se u prvi plan, pa sve češće možemo pronaći štiva različitih oblasti koja su popunjena vizuelnim sadržajima.

Snežana Šestović multitalentovana umetnica iz Valjeva prva je sa ovih prostora, koja se priključila globalnom trendu ilustracije i na tržištu je već predstavila nekoliko svojih knjiga, koje su privukle ogromnu pažnju pre svega internet kupcima. U najnovijoj koju je uradila objedinjena je umetnost, istorija i ekonomija. Reč je o istoriji srpskog dinara kroz vekove.

-      ·         “ Uradila sam jedan slikovit prikaz kako je dinar izgledao od svog postanka do danas. Kroz istorijski osvrt na vlastodršce koji su svoju monetu plasirali možemo videti i ko smo zapravo mi bili. Moć jedne države se zasniva na novcu, te se na taj način može i stvoriti slika o medjunarodnoj političkoj sceni, težnjama ekonomskog sistema unutar države i izvan nje, razvijenosti samog državnog aparata. Možemo videti koliko je bio konvertibilan taj dinar, šta se moglo kupiti pre 100 godina i šta se može kupiti sada ili šta se moglo kupiti 1993.godine kada je bila velika inflacija. Suma sumarum objedinjene su sve informacije dinara, zapravo prati se život jednog dinara. Postoji nepoznanica da novac nije samo sredstvo plaćanja već su to i umetnička dela. Na izradi samog našeg dinara učestvovali su mnogobrojni umetnici poznati kao Paja Jovanović… Isto tako možete saznati političke turbulencije koje su bivale u ta vremena koju mogu veoma lako prepoznati poznavaoci istorije. Ova knjiga je namenjena i za mlade ljude koji tek trebaju da se upoznaju sa istorijom svoje zemlje dok će oni koji su živeli u vremenu koje knjiga obradjuje evocirati uspomene..."

Tokom rada na knjizi Snežana je imala priliku da prikupi pozamašan broj zanimljivih istorijskih činjenica. Najinteresantnije od njih našle su se pored adekvatne ilustracije:

·         “ Meni je jako simpatično, da je prva pojava srpskog dinara iz vremena našeg prvog kralja Stefana Prvovenčanog. Što ukazuje na samu ozbiljnost i prihvatanje našeg vlastodršca na medjunarodnu političku scenu a samim tim i monete. Onda zabrane korišćenja dinara zbog masovne proizvodnje i ugrožavanja italijanske monete. Isto tako je veoma simpatičan podatak da je jedna naša novčanica uvrštena u deset najlepših novčanica na svetu. Možemo se i podsetiti na postojanje ekonomskog genija (koji na žalost samo zato što je Srbin, nije dobio Nobelovu nagradu) Deda Avram kako su ga u narodu od milošte zvali. Čovek koji je spasao ekonomski sistem jedne zemlje i time je spasao od bankrota. Ono što je meni bilo veoma simpatično jeste podatak da je Car Dušan Silni, na čijem zakoniku i dan danas leži ne samo naše pravo već i evropsko, je imao jasno utvrdjene uredbe i zakone o falsifikovanju novca i kamatnicima. Prvi bankari u Srbiji su se nazivali kamatnici..."

Snežanu smo pitali da nam da konkretan primer koliko se vrednost srpskog dinara menjala kroz istoriju:

·         “ Za 100 dinara iz 1883.godine ste mogli da kupite 2 do 4 vola dok danas za istu sumu novca možete kupiti samo papak od jednog vola."

Reportaža regionalne televizije VTV  14.11.2015.god.

 Pripremila novinarka: Marijana Djurić

Snimatelj: Milovan Milinović

Želeli to da priznamo ili ne, u današnje vreme nemati internet odnosno nebiti  deo globalne mreže znači biti izvan svih društvenih tokova. Bilo zabave ili posla radi korisnici net-a, teže ka tome, da se povežu sa drugim ljudima.

25.01.2015.god.

Svi znaju za problem plasmana umetnickog stvaralastva, ali znanje o tome nije dovoljno. Znanje bez delanja je sakato. Multimedijalna umetnica Snezana Sestovic Shelle, odlučnija je nego ikad da to promeni. Uz predstavljanje tematskih rucno izradjenih knjiga na posve neobican i originalan nacin.

Reportaza regionalne televizije VTV   08.12.2014.god.

Pripremila novinarka: Marijana Djuric

Snimatelj: Milovan Milinovic

Tokom odrastanja, roditelji su nas ucili da u zivotu radimo iskljucivo ono sto volimo, jer cemo na taj nacin izbeci, da na posao odlazimo mrzovoljni i nesrecni, ma kolika da su nam primanja. Danas su se kriterijumi u korenu promenili jer izbor zanimanja diktiraju finansije i tu se kompromis retko nalazi. Spojiti lepo i korisno je jako tesko a umetnici su jedni od retkih kojima to moze poci za rukom.

Reportaza regionalne televizije VTV  22.10.2014.god.

Pripremila novinarka: Marijana Djuric

Snimatelj: Milovan Milinovic

Uprkos cinjenici da vazi za muzicki pravac koji je vecito u zaledjini ostalih zanrova pank je ipak uvek bio prisutan kod mladje populacije koja je uz ovu vrstu muzike lakse podnosila sve zivotne nedace. Previranja u raznim drustvenim sferama i kroz nju se obicno govorilo o stvarima o kojima je vecina cutala..

reportaža RTV ‚‚Marš‚‚ Valjevo 06.06.2014.

Slike govore sa hiljade reči, kroz njih umetnik mnogo toga može da kaže i poruči.

Jedanaest slika koje je Snežana Šestović naslikala proteklih dana samo su deo osećanja i zvukova koje je umetnica utkala u njih inspirisana poplavama i stradanjima ljudi. Izložba ima i simboličan naziv ‚‚Orkestar širokog repertoara‚‚ 

valjevski nedeljnik ‚‚NAPRED‚‚ - 7.avgust 2014.god

Koliko zapravo shvatamo ili ne da recikliranjem bilo kog materijala doprinosimo pre svega zastiti zivotne sredine? Prema statistickim podacima od svog odlozenog otpada na deponijama samo je 40 odsto organsko dok se cak 60 odsto moze reciklirati i koristiti umesto deponovanja.

Sugradjanka Snezana Sestovic se posvetila sakupljanju i recikliranju papira i hartije. Ideja joj se javila i zbog toga sto je njen posao usko povezan sa reciklazom jer cesto koristi materijale koji su odbaceni, dajuci im potpuno novu svrhu i namenu kroz umetnicke i upotrebne predmete koje sama oblikuje i pravi.

valjevski nedeljnik ‚‚NAPRED‚‚ - 19.decembar 2013.god.

Izložba maski po prvi put u našem gradu

Izraz emocija, poruka, verovanja

Istražujući razne civilizacije i narode, a polazeći od bogate kulturne baštine našeg naroda, sugradjanka Snežana Šestović došla je na ideju da po motivima naših davno zaboravljenih božanstava uradi maske, za koje kaže da su pre svega metaforičan, ali i direktan vid izražavanja pojedinca ili grupe. Po prvi put u našem gradu, prošlog petka, u prijatnoj atmosferi restorana „Kuća” održana je izložba njenih maski, koja je bila  prodajnog karaktera. S obzirom da je izložba trajala samo jedan dan, jer kako ističe autorka, u tome leži njen značaj i osobenost, veliki broj naših sugradjana izrazio je interesovanje za ovakav vid umetnosti i sebe počastio jednom od izloženih maski.

- Maske su interesantne kao pojava, to je lep predmet kojim se iskazuje emocija, šalju razne poruke, one predstavljaju simbole,putokaze, verovanja. U svim kulturama, kod svih naroda one su postojale i kako se čovečanstvo razvijalo, tako su se i maske razvijale. U našem narodu su maske postojale od davnih vremena, ali nikada nisu bile tako omasovljene, te sam se odlučila da po prvi put u našem gradu, što odlikuje moje stvaralaštvo inače, napravim ovakvu izložbu, što je bio veliki izazov za mene. Svaka od prikazanih maski je inspirisana nekim božanstvom koje je u našem narodu uvažavano pre prihvatanja hrišćanstva, poput Peruna, Mokoši, Bel Boga, Crn Boga, Roda i mnogih drugih o kojima se danas malo zna i govori - istakla je tom prilikom autorka izložbe Snežana Šestović za koju je sama izrada maski bila jednostavan proces, jer kako kaže, unapred zna šta želi.

B.M.

valjevski nedeljnik ‚‚NAPRED‚‚ - 23.april 2010.god

U klubu Narodnog muzeja

Udružene kreativne Valjevke

Pod dirigentskom palicom Snežane Šestović, 12 kreativnih Valjevki udružilo je svoje snage i u šarmantnom prostoru Kluba Narodnog muzeja u Valjevu, u petak uveče izložilo svoje kreacije. Kako je istakla Tanja Divolić, predstavnica Grupe za emancipaciju žena „Hora”, ideja je da se žene koje se bave nekim kreativnim radom okupe na jednom mestu. Ovo je drugo predstavljanje kreativnih Valjevki, pretežno mladih, kojih u gradu ima još dosta. Svoje radove, unikatni nakit, izložile su: Eleonora Zap, Jana Marinković Arsenijević, Nevena Ilić, Tamara Ibrahimi, Nina Marković, Sonja Delić, Nada Gačić, Marina Srećković, Jelena Šestović, Ivana Nikolić, Marina Lučić i Snežana Šestović. Kreativno druženje Valjevki nastavlja se i u petak, na istom mestu, izložbom slika Ivane Matijašević.

O.P.

valjevski nedeljnik "Napred" 26.11.2004.god 

Nova izložba u Galeriji „34“

Bajkoviti svet Snežane Šestović

U proteklih sedam dana ovdašnji  poklonici likovne umetnosti mogli su u Galeriji „34“ da pogledaju izložbu Snežane Šestović, slikarke iz Valjeva, koja se sa uspehom oprobala i na drugim poljima poput poezije (zbirka pesama „Prvi put“, 2002.godine), scenografije, dizajn enterijera, pevanja (crkveni hor „Hadži Ruvim”), koreografije bodi – artu... Osnivač je humanitarnog društva „Valid“ koje se bori za prava fizički invalidnih osoba. Svestranost stvaralaštva Snežane Šestović proizilazi iz njenog doživljaja umenotsti kao jedine discipline u kojoj je moguće iskazati sve svoje misli i želje na više načina. Kako samo kaže, u poslednje vreme, inspiraciju ponajviše pronalazi u životinjama. O tome svedoči najnovija, jedanaesta po redu, samostalna izložba u Galeriji „34“ na kojoj su, u tehnici pastela, prikazane ptice kroz različite likovne pravce: realizam, impresionizam, kubizam...

Za relativno kratko vreme Snežana Šestović je uspela da svoja ostvarenja predstavi u više gradova Srbije: Beogradu, Nišu, Vršcu... Iako zadovoljna prijemom na koji su njene slike nailazile u rodnom joj Valjevu, Snežana Šestović primećuje da se mladim umetnicima ipak vie izlazi u susret u gradovima u kojima je izlagala. Mada uprkos „institucionalnoj pasivnosti” konzumenti likovnog stvaralaštva u Valjevu su vrlo “zahvalni” i znalački doživljavaju slikarev izraz, što je sjajno, konstatuje Snežana Šestović.

J.J.

Vršac 09.novembar 2002.god.

Moderna prezentacija valjevske umetnice

U prostorijama Urbane radionice Vršac, u zgradi Doma omladine, 09.novembra predstavila se valjevska umetnica Snežana Šestović svojom zbirkom pesama, slikama, bodi – artom.

Rodjena je 1976.u Šempetru pri Gorici, u ubedjenju da umetnošću može promeniti svet. Do sada je imala osam samostalnih izložbi slika, tri modne revije odeće i jednu modnu reviju bodi – arta. Član je valjevskog crkvenog hora proteklih sedam godina, a član je i brojnih udruženja boraca za ljudska prava.

•    Cilj sa kojim sam krenula jeste da, kada jednom budem imala pedeset godina i osvrnem se iza sebe, vidim svoje delo. Da vidim da nisam protraćila godine. Iz tog razloga hrlim da što više uradim za veoma kratko vreme. A zašto sam spojila više umetnosti? Iz razloga što jedna osoba nije nikada usko vezana za samo jednu delatnost. Uzmimo za primer ženu. Ona je i majka i supruga, sestra i domaćica, radi u firmi, štrika, itd. Kod mene se to samo ispoljilo na malo drugačiji način. Mnogi ljudi nemaju hrabrosti. Kada sam napravila reviju bodi arta, bila je to prva revija tog tipa ikada napravljena u Valjevu. Ali, doživela je veliki uspeh i podstakla mlade valjevske umetnike da sada sasvim smelo izlažu svoje radove, što specijalno na revijama bodi arta, što primenjeni bodi art u modnim revijama odeće, frizura itd.

Iako nova za široke umetničke krugove, svojom željom za afirmacijom Snežana vrlo hrabro krči sebi put. Pored svestranog umetničkog angažmana, kojim ubedljivo potvrdjuje svoju umetničku prirodu, efekat ostvaruje i dobro osmišljenom i modernom prezentacijom svojih radova. Tako je i njeno predstavljanje vršačkoj publici moglo poslužiti kao primer drugim mladim umetnicima koliko je dobra prezentacija važna. Prvo je predstavljena zbirka pesama „Prvi put” o kojoj je govorila Jelena Tandi, a zatim su slajdovima prikazane slike, fotografije sa revija, bodi art. Nakon toga gosti izložbe imali su na raspolaganju kompjutere, pa su tako mogli da još jednom pogledaju njene radove. O Snežaninom likovnom izrazu govorila je Nevena Čolakov:

•  Njena umetnost je u jednom trenutku tanana i vrlo suptilna, a u drugom ekspresivna i snažna, sa snažnim osećajima za pokret, boju, nešto što izvire iznutra. Karakteristično za Snežaninu umetnost bodi arta je vidan uticaj umetnosti primitivnih civilizacija kada su u pitanju maske, ali i kada su u pitanju ženske figure, biljni i životinjski motive, kako na slikama tako i na aplikacijama na telu. A to je ono što je večita inspiracija umetnika. Kada se govori o poredjenju Snežanine umetnosti sa Pikasom, obzirom da na njenim slikama postoje elementi njegove umetnosti i on je večito bio inspirisan umetnošću primitivnih naroda. Postoji jedna interesantna sekvenca iz Pikasovog života vezana za portret koji pripada njegovoj kubističkoj fazi. Zapravo, taj portret je bio gotovo identičan sa skulpturom koja je otkopana tek nekoliko godina kasnije, nakon nastanka Pikasovog dela, a koja je pripadala primitivnoj umetnosti južnoameričkih naroda. To pokazuje da u svim ljudima postoji nešto arhetipsko, a to je ono što sam želela da istaknem i kada je u pitanju Snežanina umetnost.

S.M.

valjevski nedeljnik "Napred" 07.06.2001.god

                                                                                                                  

Izložba slika naše mlade sugradjanke Snežane Šestović jedinstvena je po vremenu prezentacije postavke: otvorena prošle nedelje u pet popodne, mogla je biti vidjena samo narednih četiri sata. Galeriju ljudskih figura, radjenih temperom na papiru i u kolaž tehnici, posetilo je bar 200 gradjana Valjeva, mahom mladjih. Nemali broj te likovne publike upisao je svoje impresije u knjigu utisaka, koja je, u interesantno rešenom enterijeru, bila postavljena na vidno mesto. Pomenuti prostor je negdašnja ‚‚vojna menza‚‚ kod Muselimovog konaka, a odnedavno  - kafe ‚‚Kaleidoskop‚‚.