Nevidno kretanje, senka u danu,

ćutljiva ruka što tka po planu.

Kad volja u srcu tiho zbori,

delo se radja i kad u miru stoji.

No, ruka što dela, nek delo skloni

ko talas što trag u pesak zaroni.

Što beše uzdignuto, nek opet pa'ne,

da prah iz pepela novo zadadne.

A'l kad ruka previše gradi i stvara,

sama se ruši, u nered zatvara.

I tako se delo, što htedoh slaviti,

u vlastitom višku nauči kvariti.

Teskt, kompozicija, video aranžman Shelle Snezana Sestovic

korišćene scene iz animiranog filma Fantasia 2000

Analiza

Pesma istražuje paradoksalnu prirodu delovanja kao i nedelovanja, ističući kako prekomerno delovanje može dovesti do samouništenja i haosa.

Prva strofa – Pesnikinja opisuje suptilno, nevidljivo delovanje, poput senke koja se kreće tokom dana. Ovo sugeriše da čak i tiha volja u srcu može dovesti do stvaranja, čak i kad spolja vlada mir.

Druga strofa – Ovde se ističe ideja prolaznosti i ciklične prirode stvaranja i uništenja. Ono što je izgradjeno može ponovo pasti, slično talasu koji briše tragove u pesku, omogućavajući da iz pepela nastane nešto novo.

Treća strofa – Pesnikinja upozorava na opasnost prekomernog stvaranja. Kada ruka previše gradi, može se sama srušiti I dovesti do nereda. Tako delo koje je trebalo biti slavljeno postaje žrtva vlastitog viška, učeći nas da preterivanje može dovesti do propasti.

Kroz ove stihove, pesnikinja naglašava važnost ravnoteže izmedju delanja i nečinjenja, sugerišući da prekomerno delanje može biti jednako štetno kao i nečinjenje.

 

Težak je život, surov i hladan,

gde god da kreneš, senke ga prate,

al’ svaki pad tek čas je blagdan,

za duše što se opet vrate.

Kad vetri lome, ustaj, hodi,

ne troši dah na uzalud,

jer ovo vreme što nam brodi,

tek jedan tren je, svetlosni put.

Slušaj srce, pravdom diši,

nek istina ti bude sjaj,

gledaj svet ko dete čisto,

nek ljubav vodi tvoj kraj.

Ne vezuj srce, nek’ leti lako,

ljubav nije okov ni greh,

već vetar što miluje grane jarko,

i pesma što odzvanja smeh.

Daj nesebično, uzmi tek malo,

koliko treba, ne više no to,

jer ruka što daje – zlato je pravo,

a pohlepa samo večno je zlo.

Analiza

Ova pesma nosi snažnu poruku o životu, iskušenjima i pravim vrednostima koje bi trebalo da vodimo kroz njega.

- 1. strofa -

Pesma zapošinje slikom teškog, surovog sveta, punog izazova i senki prošlosti koje nas prate. Ali uprkos padovima, oni nisu samo porazi - oni su i prilike za novi početak, trenutak obnovve i povratka suštini. Ova strofa govori o otpornosti i učenju kroz životne nedaće.

- 2. strofa - 

Poruka je jasna - kada se suočimo sa olujama, ne smemo se zadržavati na žaljenju i gubitku snage uzalud. Vreme prolazi brzo, život je samo ‚‚tren‚, svetlosni put‚‚ ‚ što znači da bi trebalo da ga živimo svesno i ne gubimo ga na ono što nas unazadjuje.

- 3. strofa - Ova strofa donosi ključnu poruku pesme - srce i pravda su vodilje. Čistota detinjeg pogleda na svet simbolizuje iskrenost, neiskvarenost i sposobnost da volimo i verujemo u dobro. Istina i ljubav su prikazane kao svetlost koja osvetljava pravi put.

- 4. strofa - 

Ljubav se ovde opisuje kao sloboda, a ne kao vezanost ili teret. Srce ne treba sputavati, jer ljubav nije nešto što nas zarobljava, već snaga koja nam daje krila. Vetar koji miluje grane i pesma puna smeha simbolizuje lakoću, radost i spontanost prave ljubavi.

tekst, video aranzman, kompozicija  Shelle Snezana Sestovic

scene iz filma Ai

 

Tekst, kompozicija, izvođenje, aranžman - Snežana Šestović Shelle