Sećanja iz detinjstva Nade Sarić 2.deo

 

Sećam se kad smo igrali školjke i da sam jedva čekala da se izmisli internet i da imam lap top.

Sećam se kad smo u redu čekali za mleko iz kazana koje smo dobijali od Crvenog krsta, svako dete po jednu šolju.

Sećam se da je moja šolja bila sa slomljenom drškom jer je moja baba mislila da ću da padnem i slomim šolju ... pa mi je dala već slomljenu, za svaki slučaj... a Vana Pucelj je imala šolju sa zlatnim okvirom! Baš sam joj zavidela dok sam moju slomljenu šolju krila ispod bluze.

Sećam se da me je posle oslobodjenja deda Božidar Antić vodio za ruku u Crkvu svake nedelje obučen u seljačko odelo, ne zato što je bio mnogo religiozan već uzinat režimu... čak je uzinat pevao u Crkvenom horu, uvek u seljačkoj nošnji i opancima isprsen, ponosno... uzinat.

Sećam se da moja baba nije krila da slavi kao mnogi koji su krili slavske sveće iza zavesa i roletni već je uvek za slavu "Lazarevu subotu" imala muziku i puno dvorište lazarica koje su pevale "Ova kuća bogata.. pet stotina dukata..." 

Sećam se da sam išla kod tetka Mace da učim balet i svi smo nosili po jedno drvo za njen šporet da zagreje odelenje gde smo igrali. Mene je bilo sramota jer je moja cepanica bila manja od drugih... nismo imali veća drva...
Sećam se da sam otišla kod jednog šustera u Tešnjaru i pitala ga da li može da mi napravi male sandale od tetkinih velikih i objasnila mu da treba samo da iseče djon... nisam imala sandale za Uskrs. Obućar se slatko nasmejao i tako je tačno uradio i ja sam se "ponovila" za Uskrs sa sandalama i haljinom koju mi je baba sašila od padobrana! Za mene i moju lutku!

Sećam se kad mi je moja baba stavila plave mašnice u kosu i na putu za školu jedna odvratna žena me je išamarala i psovala mi "majku reakcionarsku" i počupala moje plave mašne iz kika...!!??
Sećam se američkih paketa koje smo uzimali iz Zadruge u Karadjordjevoj bilo je tu svašta što nikada nisam jela  u životu, najviše sam volela neko gusto žuto mleko u konzervama !

Sećam se onog divnog margarina koji je više ličio na sapun i to se nije jelo svakog dana.

Sećam se hleba i masti što sam jela za užinu a najbolja poslastica je bila žumance sa šećerom koje mi je baba mutila ponekad, kad smo imali jaja.

Sećam se mlekadžike tetka Milenije koja je pogrbljena donosila mleko svakog jutra sa sela. Dve kante mleka su visile na obranici preko njenog ramena. Donese mleko, udje u kujnu i sipa mleko u šerpu na šporetu i ode da raznosi mleko.

Sećam se komarnika koji je visio u granama kruške gde smo držali meso, kajmak, mleko, itd da se kao ne pokvari, mislim da je zbog komarnika izmišljen frižider !? Ali mi još nije jasno kako se mleko nije nikada pokvarilo? Ili jeste, pa su tako izmislili kiselo mleko i sir ???

Nada Sarić