Sećanja iz detinjstva Nade Sarić I deo

 

Rodila sam se u Valjevu 1940.godine, odrasla u Valjevu i u 21 – oj godini otišla za Ameriku ali ne bez Valjeva. Na granici sam im pokazala pasoš za mene i pasoš za Valjevo i prešli smo granicu...
Valjevo mi je u mislima i u srcu svih ovih godina i u poslednje vreme sve se više prisećam detinjstva u Valjevu.

Evo čega se sećam:

Sećam se rata i sirena, podruma gde smo se krili ali nisam znala od čega?

Sećam se jednog dobrog Nemca koji mi je dao čokoladu na ulici i pokazao mi slike njegove ćerke.
Sećam se kad sam jedne večeri otvorila vrata od špajiza da sam videla mačku i velikog pacova koji su zajedno jeli slaninu iz istog plehanog tanjira što je moja baba uvek ostavljala za mačku i sećam se da su mi rekli da to "nije na dobro" i da će se nešto strašno desiti, i bili su u pravu, sutradan su zatvorili celu moju porodicu, iz političkih razloga. Poslali ih u Požarevac u Zabelu i konfiskovali babinu kuću – kuću Milke slikarke. Ali se isto sada setih sa osmehom i toplinom u srcu da sam ih ja sve “prešla“ i posle 65 godina kupila babinu kuću u Karadjordjevoj 55 !!!

Kupila našu kuću? Pa gde to još ima, osim u Valjevu !??

Sećam se kad su sve moje poslali u Požarevac na robiju da sam ostala sama od pet godina u komšiluku kod tetka Dare Šestović i tetka Tomke Savić sa mojom drugaricom Dankom i njenom sestrom Verom.
Sećam se da sam posećivala mamu i babu u zatvoru u Požarevcu i puštali su me da kao mala od pet godina igram balet ali nisu znali da sam ja unosila poštu i iznosila poštu...dok sam igrala...

Sećam se da je sve to meni bilo normalno i nikada se nisam čudila zašto se to dogadja.

Sećam se da sam videla mrtvog četnika koji je ležao na ulici ispred Suda i ja sam preskočila preko njega??

Sećam se da posle rata, kad su svi moji izašli iz zatvora, je bilo lepo i mirno i da nismo bili gladni.
Sećam se da je moj deda iz Beograda nekoliko puta doneo po jednu sardinu koju smo svi podelili čak sam ponekad pojela i pomorandžu, mislim čak i bananu...

Sećam se da je retko ko imao žvaku, a kad je nekako dobijem, žvaćemo je po mesec dana, svake večeri pred spavanje zalepim žvaku pozadi na tablu kreveta ili na vrata da imamo za sutra. Sećam se da su nas plašili ako žvaku progutamo da će se zalepiti za slepo crevo i mi smo to verovali a oni nas time plašili da nam ne bi kupili drugu žvaku.

Sećam se kad smo presovali sjajne papiriće od bonbona koje smo zvali "ZLATO" i čuvali u knjigama i pokazivali jedno drugom u školi.

Sećanja iz detinjstva Nade Sarić 2.deo

Sećam se kad smo igrali školjke i da sam jedva čekala da se izmisli internet i da imam lap top.

Sećam se kad smo u redu čekali za mleko iz kazana koje smo dobijali od Crvenog krsta, svako dete po jednu šolju.

Sećam se da je moja šolja bila sa slomljenom drškom jer je moja baba mislila da ću da padnem i slomim šolju ... pa mi je dala već slomljenu, za svaki slučaj... a Vana Pucelj je imala šolju sa zlatnim okvirom! Baš sam joj zavidela dok sam moju slomljenu šolju krila ispod bluze.

Sećam se da me je posle oslobodjenja deda Božidar Antić vodio za ruku u Crkvu svake nedelje obučen u seljačko odelo, ne zato što je bio mnogo religiozan već uzinat režimu... čak je uzinat pevao u Crkvenom horu, uvek u seljačkoj nošnji i opancima isprsen, ponosno... uzinat.

Sećam se da moja baba nije krila da slavi kao mnogi koji su krili slavske sveće iza zavesa i roletni već je uvek za slavu "Lazarevu subotu" imala muziku i puno dvorište lazarica koje su pevale "Ova kuća bogata.. pet stotina dukata..." 

Sećam se da sam išla kod tetka Mace da učim balet i svi smo nosili po jedno drvo za njen šporet da zagreje odelenje gde smo igrali. Mene je bilo sramota jer je moja cepanica bila manja od drugih... nismo imali veća drva...
Sećam se da sam otišla kod jednog šustera u Tešnjaru i pitala ga da li može da mi napravi male sandale od tetkinih velikih i objasnila mu da treba samo da iseče djon... nisam imala sandale za Uskrs. Obućar se slatko nasmejao i tako je tačno uradio i ja sam se "ponovila" za Uskrs sa sandalama i haljinom koju mi je baba sašila od padobrana! Za mene i moju lutku!

Sećam se kad mi je moja baba stavila plave mašnice u kosu i na putu za školu jedna odvratna žena me je išamarala i psovala mi "majku reakcionarsku" i počupala moje plave mašne iz kika...!!??
Sećam se američkih paketa koje smo uzimali iz Zadruge u Karadjordjevoj bilo je tu svašta što nikada nisam jela  u životu, najviše sam volela neko gusto žuto mleko u konzervama !

Sećam se onog divnog margarina koji je više ličio na sapun i to se nije jelo svakog dana.

Sećam se hleba i masti što sam jela za užinu a najbolja poslastica je bila žumance sa šećerom koje mi je baba mutila ponekad, kad smo imali jaja.

Sećam se mlekadžike tetka Milenije koja je pogrbljena donosila mleko svakog jutra sa sela. Dve kante mleka su visile na obranici preko njenog ramena. Donese mleko, udje u kujnu i sipa mleko u šerpu na šporetu i ode da raznosi mleko.

Sećam se komarnika koji je visio u granama kruške gde smo držali meso, kajmak, mleko, itd da se kao ne pokvari, mislim da je zbog komarnika izmišljen frižider !? Ali mi još nije jasno kako se mleko nije nikada pokvarilo? Ili jeste, pa su tako izmislili kiselo mleko i sir ???

Sećam se ribljeg ulja koje smo pili svakog dana po kašičicu, držeći nos !

Sećam se sa toplinom u srcu kada sam sedela ispred moje babe i ona mi je gustim češljem vadila vaške iz kose i one su milile na belom peškiru na njenom krilu i ja sam ih brojala ... bilo ih je puno ... i onda mi noktima gnječila gnjide koje nije "našla "! Sećam se kad mi je baba prala kosu u kišnici koja se skupljala u jednom kazanu ispod oluka. Tako su valjda kasnije izmislili "CONDITIONER "  za razmekšavanje kose ??

Sećam se da se pepeo stavljao u kazan za pranje veša ali mi nije nikad bilo jasno kako je pepeo mogao da izbeli veš?

Sećam se kad sam sa tetkom išla u Javno kupatilo svake druge subote da se okupamo, platimo i sedimo i čekamo na red i posle sa mokrom kosom vraćamo kući.

Sećam se kad je deda kupio usisivač a da sam se zadivila jer mi je deda pokazao kako usisivač može da "proguta" maramicu i ja sam mislila da je deda mađioničar.

Sećam se kad smo svi sedeli oko radija i slušali muziku i drame.
Sećam se kad sam virila u radio pozadi da vidim kako su svi ti ljudi ušli?

Sećam se kad je moj deda Božidar Antić, išao na pijacu i vraćao se sa lubenicom na ramenu a dve seljanke iza njega su nosile kajmak!

Nekoliko puta je moj deda doterao puna kola lubenica u dvorište i lubenice izručio u podrum! Svakog jutra i večeri smo jeli hladne lubenice. Ja sam mislila da smo bogati jer nismo bili gladni moja baba Milka Slikarka je radila dan i noć. A najviše na praznike kad je kao bio "greh" da se radi ... Ja sam od nje čula da je greh ne raditi ... radnja joj je uvek bila puna, vojnici su se slikali za ličnu kartu a fijakeri svadbeni su bili poređani na ulici ispred kuće...

Sećam se da mi je baba rekla, mogu sve da mi uzmu, ja ću uspeti u svakom režimu, i tako je i bilo.

Sećam se kako je moj deda svake večeri čitao mojoj babi romane jer je ona bila nepismena. A meni je čitao Dučićeve pesme.

Sećam se da je moj deda igrao šah svakog dana ispod kruške u dvorištu.
Sećam se dedinog velikog crnog šešira i velike leptir mašne po kome su ga svi u Valjevu znali.

Sećam se da smo se klizali zimi na klizaljkama na Karađorđevoj ulici i da su klizaljke bile sjajne i crne...

Sećanja iz detinjstva Nade Sarić 4 deo.

Sećam se da su moje komšinice, naši najbolji prijatelji, tetka Tomka, Danka i Vera stajali naslonjene na prozoru svake večeri i gledali korzo.

Sećam se korzoa i uzbudjenja kad je bilo vreme za korzo...

Sećam se da su roditelji i babe i dede šetali sa strane korzoa da budu sigurni da ne predjemo Oficirski dom i da se ne izgubimo negde u mraku Pećine...

Sećam se da se na korzou šetalo najviše do 8 – 9 sati uveče ali "loše" devojke su ostajale čak i do 11 sati uveče !! (sa našim mladićima !)

Sećam se da smo uvek čuli da treba da se pazimo da nas mladić "ne upropasti" i to me je pratilo celog života... zato je u Valjevu tada bilo puno usedelica.

Sećam se da su nas plašili da u bazenu može da se ostane u drugom stanju ako mladić pliva pored tebe. Ja još uvek u to verujem i sklanjam se...

Sećam se da mi je moja baba branila da idem u poslastičarnicu jer je to kao bilo sramota misliće svet da mi nemamo kolače u kući... a šta je još gore, rekla mi je baba Milka, da u poslastičarnicu idu samo "one" koje se zabavljaju sa vojnicima.

Sećam se da kada sam otišla u Beograd na studije 1960. Godine da sam prvo ušla u poslastičarnicu i pojela tri šampite ! A nisam se zabavljala sa vojnikom !

Već sa jednim poznatim crnogorskim Generalom !!

Eto čega se ja sada prisećam posle svih ovih godina. Moje detinjstvo u Valjevu bilo je ipak lepo i nezaboravno....

NADA SARIC -CVETANOVIC
septembar  2015 Florida